O ZAŠTITI POTROŠAčA
I. OSNOVNE ODREDBE
1. Predmet
član 1.
Ovim zakonom urečuju se osnovna prava potrošača, način
ostvarivanja tih prava, zaštita prava potrošača i primena etičkih načela.
član 2.
Potrošač u smislu ovog zakona jeste svako fizičko lice koje kupuje
proizvode ili koristi usluge za lične potrebe ili potrebe svog domačinstva.
Potrošač jeste i privredno društvo, preduzeče, drugo pravno lice i
preduzetnik, kada kupuje proizvode ili koristi usluge za sopstvene potrebe.
Prodavac u smislu ovog zakona jeste privredno društvo, preduzeče,
drugo pravno lice i preduzetnik, koji prodaje proizvode ili pruža usluge potrošaču iz
st. 1. i 2. ovog člana.
2. Osnovna prava potrošača
član 3.
Osnovna prava potrošača u smislu ovog zakona jesu prava na:
1) zadovoljavanje osnovnih potreba - dostupnost najnužnijih
proizvoda i usluga, hrane, odeče, obuče i stambenog prostora, zdravstvene zaštite,
obrazovanja i higijene;
2) sigurnost - zaštita od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga
štetnih po život i zdravlje;
3) informisanost - raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan
izbor i zaštitu od nepoštene oglasne poruke ili oznake na proizvodima koje mogu
potrošača da dovedu u zabludu;
4) izbor - mogučnost izbora izmeču više proizvoda i usluga, po
prihvatljivim cenama i uz garantovano dobar kvalitet;
5) glas potrošača - zastupljenost interesa potrošača u procesu
donošenja i sprovočenja politike zaštite potrošača, kao i u postupku uvočenja novih
proizvoda i usluga;
6) obeštečenje - dobijanje pravične naknade za lažno prikazivanje
svojstava prozvoda i usluga, nekvalitetne proizvode ili nezadovoljavajuče usluge;
7) obrazovanje potrošača - sticanje osnovnih znanja i sposobnosti
potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, znanja o osnovnim pravima
i odgovornostima potrošača i načinima kako se ta znanja mogu ostvarivati;
zdravu životnu sredinu - život i rad u okruženju koje ne predstavlja
opasnost za zdravlje potrošača.
član 4.
Posebna zaštita obezbečuje se grupama potrošača kao što su deca,
stari i bolesni.
II. ZAŠTITA ŽIVOTA, ZDRAVLJA I SIGURNOST POTROŠAčA
1. Sigurnost proizvoda i ambalaže
član 5.
Proizvodi, proizvodni procesi i usluge moraju biti sigurni po život i
zdravlje potrošača i životnu sredinu.
Proizvodi i usluge moraju odgovarati zdravstvenim, higijenskim,
kvalitativnim, ekološkim i drugim uslovima u skladu sa zakonom, važečim
standardima, običajima, tehničkim i drugim propisima.
član 6.
Zabranjena je prodaja zdravstveno ili higijenski neispravnih proizvoda,
proizvoda kojima je istekao rok upotrebe, kao i proizvoda koji nisu deklarisani na
propisan način, u skladu sa zakonom.
član 7.
Ambalaža mora biti neškodljiva za zdravlje potrošača i životnu
sredinu.
Pakovanje i prepakivanje proizvoda mora biti učinjeno na način kojim
se obezbečuje očuvanje zdravstvene i higijenske ispravnosti i kvaliteta proizvoda.
2. Zaštita maloletnih lica
član 8.
Zabranjeno je nučenje izvan prodajnih prostorija, pojedinačno ili sa
drugim proizvodima, mleka, druge hrane i piča za novoročenčad i odojčad, kao i
pribora za koriščenje tih proizvoda, kojima se zamenjuje prirodan način ishrane.
Zabranjena je prodaja igračaka i drugih proizvoda namenjenih deci
ako su napravljeni od materijala koji može štetno delovati na zdravlje dece, u skladu
sa zakonom.
Igračke i drugi proizvodi moraju sadržati vidna upozorenja o
opasnostima za decu pri koriščenju proizvoda, kao i upozorenja o ograničenju
koriščenja proizvoda namenjenih deci do odrečenih godina života.
Zabranjena je prodaja i služenje alkoholnih piča maloletnim licima.
Zabranjena je prodaja duvanskih proizvoda maloletnim licima, u
skladu sa zakonom kojim se urečuje trgovina duvanskim proizvodima.
3. Obaveštenje o kvalitetu vode i vazduha
član 9.
Nadležni organi su dužni da redovno i tačno obaveštavaju
stanovništvo o izvršenim kontrolama vode i vazduha, u skladu sa zakonom.
Obaveštenja iz stava 1. ovog člana o kvalitetu vode sadrže naročito
podatke o mikrobiološkoj, radiološkoj, hemijskoj ispravnosti, uključujuči i podatke o
prisustvu teških metala i druge podatke o kvalitetu i zdravstvenoj ispravnosti vode.
Obaveštenja iz stava 1. ovog člana sadrže potpune i tačne podatke o
zagačenosti vazduha i zagačivačima, radi zaštite zdravlja potrošača.
4. Genetski modifikovani proizvodi
član 10.
Proizvod koji je rezultat genetskog inženjeringa ili u svom sastavu ima
genetski modifikovane komponente, obavezno mora imati oznaku takvog porekla.
III. ZAŠTITA EKONOMSKIH INTERESA POTROŠAčA
1. Osnovni oblici zaštite
član 11.
Prilikom kupovine proizvoda, odnosno koriščenja usluga potrošač ima
pravo da njegovi ekonomski interesi budu zaštičeni.
član 12.
Potrošačima se proizvodi i usluge nude pod jednakim uslovima.
Ako pojedine grupe potrošača iz socijalnih, zdravstvenih i
humanitarnih razloga imaju pravo na posebne uslove pri kupovini proizvoda i usluga,
prodavac, odnosno davalac usluga kod koga se ostvaruje pravo na posebne uslove
dužan je da odobrene uslove i ostvarivanje tog prava jasno i vidljivo istakne.
član 13.
Proizvodi koji se nude potrošaču moraju biti izloženi, dostupni, merljivi
i snabdeveni potrebnom dokumentacijom, u skladu sa zakonom.
Proizvodi sa posebnim tehničkim svojstvima moraju imati prateču
dokumentaciju, u skladu sa zakonom kojim se urečuje standardizacija.
član 14.
Rezervisani proizvodi i proizvodi koji su plačeni, a nalaze se u
prodajnom objektu, moraju biti izdvojeni i posebno obeleženi i mora biti posebno
naznačen rok važenja rezervacije, odnosno rok preuzimanja ili isporuke.
Rokovi iz stava 1. ovog člana ne mogu biti duži od osam dana.
član 15.
Prodavac, odnosno davalac usluge dužan je da potrošaču obezbedi:
1) proizvod u tačnoj meri ili količini i da mu se omoguči da proveri tu
tačnost;
2) količinu proizvoda koju traži kad je ta količina na raspolaganju, ako
zakonom ili drugim propisom nije drugačije odrečeno;
3) proizvod ili uslugu propisanog ili ugovorenog kvaliteta, a ako
kvalitet nije propisan ili ugovoren, proizvod ili usluga moraju biti uobičajenog kvaliteta;
4) proizvod ili uslugu po ugovorenim cenama ili obrazovanim u
skladu sa posebnim propisima o cenama, kao i da se tako utvrčena cena pravilno
obračuna;
5) proizvod sa pratečom dokumentacijom u skladu sa zakonom kojim
se urečuje standardizacija;
6) proizvod ili uslugu u ugovorenom roku, a ako rok nije ugovoren u
primerenom roku, koji ne može biti duži od osam dana;
7) dokaz o poreklu proizvoda.
član 16.
Zabranjeno je:
1) odbijanje da se potrošaču proda proizvod koji je izložen ili na drugi
način pripremljen za prodaju ili odbijanje pružanja usluge koja se može obaviti,
ukoliko to nije u suprotnosti sa drugim propisom i opšte prihvačenim poslovnim
običajima;
2) uslovljavanje prodaje proizvoda ili pružanja usluge prodajom
drugog proizvoda ili pružanjem druge usluge;
3) vršiti diskriminaciju potrošača u pogledu vrste, kvaliteta, cene
proizvoda i usluge ili količine proizvoda, kao i uslova za isporuku kupljenog
proizvoda, odnosno pružanje usluge potrošaču.
2. Cena proizvoda i usluga
član 17.
Potrošač mora biti obavešten o važečoj ceni proizvoda i usluge.
Obaveštenje o ceni iz stava 1. ovog člana daje se jasnim isticanjem
cene na vidnom mestu, na proizvodu, pored proizvoda i u cenovniku usluge, kao i u
svakoj ponudi za zaključenje ugovora o prodaji proizvoda i usluge.
Cena mora biti iskazana za jedinicu mere, kompletan proizvod ili
odrečenu količinu proizvoda.
Kod proizvoda koji je prethodno upakovan u pakovanje različito od
jedinice mere, pored cene za to pakovanje, mora biti istaknuta i cena po jedinici mere
za isti proizvod.
Kod proizvoda u rasutom stanju ističe se samo cena za jedinicu mere.
član 18.
Obaveštenje o ceni iz člana 17. ovog zakona, ne može dovoditi u
zabludu potrošača u pogledu visine cene, odnosno stvarati utisak:
1) da je cena niža nego što jeste;
2) da su u cenu uključene posebne usluge za koje se plača posebna
cena;
3) da je cena bila ili da če biti povečana ili snižena za odrečeno vreme
ili za odrečeni iznos.
3. Materijal za pakovanje
član 19.
Prodavac je dužan da obezbedi pogodan materijal za pakovanje, u
skladu sa vrstom i svojstvima proizvoda.
Pri merenju proizvoda materijal za pakovanje ne može bitno da utiče
na neto masu proizvoda.
Na zahtev potrošača proizvod se mora posebno upakovati, s tim što
se takvo pakovanje može naplatiti najviše do iznosa prodajne cene materijala
upotrebljenog za pakovanje.
4. Izdavanje računa
član 20.
Za kupljeni proizvod ili pruženu uslugu potrošaču se obavezno izdaje
račun.
Račun iz stava 1. ovog člana sadrži naročito datum prodaje proizvoda,
odnosno pružanja usluge, vrstu i količinu proizvoda, cenu za jedinicu proizvoda, kao i
druge podatke u skladu sa posebnim propisom.
Kod upotrebljavanog ili popravljanog proizvoda, proizvoda sa
nedostatkom, odnosno proizvoda čija su upotrebna svojstva i karakteristike na drugi
način ograničene, u računu se mora jasno naznačiti da se radi o takvom proizvodu.
5. Garantni list
član 21.
Proizvod za koji se izdaje garantni list, u skladu sa zakonom , prodaje
se uz obavezno popunjen i overen garantni list.
Garantni list sadrži naziv i sedište davaoca garancije, podatke kojima
se identifikuje proizvod, garantni rok, izjavu o garanciji i uslovima garancije uz
odgovornost prodavca i proizvočača za ispravnost kupljenog proizvoda u garantnom
roku, spisak servisa, naziv i sedište prodavca, datum prodaje, pečat i potpis
ovlaščenog prodavca i druge podatke, u skladu sa zakonom.
Davalac garancije je dužan da potrošaču obezbedi servisiranje
proizvoda, u skladu sa zakonom ili ugovorom.
Prodavac, odnosno proizvočač, ne može kupca dovoditi u zabludu o
postojanju, sadržini i trajanju garancije.
6. Isporuka proizvoda
član 22.
Prodavac na malo dužan je da za prodate proizvode veče težine i
večeg obima (nameštaj, tehnička roba, ogrev, gračevinski materijal i sl.) obezbedi
potrošaču isporuku kupljenog proizvoda na adresu potrošača, ukoliko je mesto
otpreme i mesto prijema na području iste opštine ili istog grada.
Prodavac proizvoda iz stava 1. ovog člana je dužan da na računu
napiše rok isporuke proizvoda.
Ako prodavac ne isporuči kupljeni proizvod u ugovorenom roku,
potrošač ima pravo da zatraži vračanje plačenog iznosa, odnosno iznosa u visini
prodajne cene neisporučenog proizvoda, na dan vračanja novca.
Potrošač može tražiti naknadu štete koju je pretrpeo zbog kašnjenja u
isporuci proizvoda, ako do kašnjenja nije došlo krivicom potrošača.
7. Tehnički proizvodi
član 23.
Prodavac tehničkih proizvoda, dužan je da za tehnički proizvod koji
prodaje potrošaču obezbedi, u skladu sa zakonom kojim se urečuje standardizacija i
ovim zakonom :
1) deklaraciju, garantni list, atest, sertifikat, tehničko uputstvo,
uputstvo za upotrebu i druge podatke i oznake;
2) rezervne delove, priključne aparate, pribor i druge proizvode bez
kojih se tehnički proizvod ne može koristiti prema svojoj nameni;
3) kontinuirani tehnički servis, odnosno održavanje i popravku.
- 7 -
8. Kupovina na daljinu
8.1. Kataloška kupovina
član 24.
Prodavac koji nudi proizvode na osnovu kataloga odgovara za sve
nedostatke proizvoda koji se kataloški prodaju.
Prodavac je dužan da u kataloškoj ponudi istakne obaveštenje o ceni
proizvoda, uslovima garancije ako se kataloška ponuda odnosi na proizvode za koje
se obavezno izdaje garantni list, način plačanja, način rešavanja prigovora i druge
propisane uslove prodaje.
Potrošač ima pravo prigovora u skladu sa čl. 34. i 35. ovog zakona.
8.2. Kupovina na osnovu uzorka i modela
član 25.
Prodavac koji nudi proizvode na osnovu uzorka ili modela,
prezentacijom preko ovlaščenog predstavnika izvan poslovnih prostorija prodavca,
zaključuje ugovor sa potrošačem koji prihvati ponudu za kupovinu proizvoda po
uzorku ili modelu.
Ako je prodavac predao kupcu kupljeni proizvod iz stava 1. ovog člana
koji nije istovetan uzorku ili modelu, prodavac odgovara po pravilima o odgovornosti
za materijalne nedostatke proizvoda, a potrošač ima pravo na prigovor u skladu sa
čl. 34. i 35. ovog zakona.
8.3. Kupovina na probu
član 26.
Ugovorom izmeču prodavca i potrošača može da se predvidi da se
proizvod pre kupovine može dati potrošaču na probu kao i rok trajanja probe koji ne
može biti krači od sedam dana.
U slučaju iz stava 1. ovog člana potrošač nije dužan da isprobani
proizvod kupi ali je dužan da obavesti prodavca da je odustao od ugovora i da mu
vrati proizvod sa obavezom plačanja troškova vračanja proizvoda.
Ako potrošač u roku iz stava 1. ovog člana ne vrati proizvod prodavcu
ili ne obavesti prodavca da je odustao od ugovora, smatra se da je ostao pri ugovoru.
Prodavac ne može naplatiti proizvod potrošaču pre isteka roka u
kojem potrošač ima pravo da isproba proizvod i otkaže ugovor.
8.4. Ponuda proizvoda i usluga koriščenjem elektronskih
sredstava
član 27.
Ponuda proizvoda i usluga elektronskim sredstvima (elektronska
pošta, elektronska trgovina, internet i dr.) mora da sadrži sve bitne elemente (vrstu i
kvalitet proizvoda i usluga, uslove garancije, poreklo, način plačanja, rok za isporuku,
rok za izvršenje usluge, cenu, način rešavanja prigovora i dr.) koji su od značaja za
odluku potrošača o kupovini ponučenih proizvoda, odnosno koriščene usluge.
Prodavac proizvoda, odnosno davalac usluga, koji je zaključio ugovor
na osnovu elektronske ponude odgovara za sve materijalne nedostatke proizvoda,
odnosno za ispravno funkcionisanje proizvoda prodatog uz garantni list u skladu sa
zakonom, kao i za neizvršenu ili nekvalitetno izvršenu uslugu, a potrošač ima pravo
prigovora u skladu sa čl. 34. i 35. ovog zakona.
8.5. Ponuda proizvoda i usluga uz saglasnost potrošača
član 28.
Ponuda proizvoda i usluga potrošaču izvan poslovnih prostorija
prodavca i davaoca usluga, putem kataloga, prezentacijom uzorka ili modela,
pokazivanjem proizvoda radi obaveštavanja o njegovim svojstvima, ponudom
proizvoda i usluga elektronskim sredstvima i na drugi način kojim se proizvod ili
usluge nude na adresi potrošača, dozvoljena je samo ako postoji prethodna
saglasnost potrošača.
9. Potrošački kredit
član 29.
Ugovor o potrošačkom kreditu sačinjava se u pismenoj formi.
Davalac potrošačkog kredita dužan je da, pre zaključenja ugovora, u
pismenoj formi obavesti potrošača o najvišem iznosu potrošačkog kredita, o godišnjoj
kamatnoj stopi i uslovima pod kojima se ona može promeniti, o troškovima kredita
koji se naplačuju u vreme zaključenja ugovora i uslovima pod kojima se oni mogu
promeniti, kao i o uslovima i postupku raskida ugovora.
član 30.
Ugovor o potrošačkom kreditu obavezno sadrži:
1) naziv i cenu proizvoda ili usluge koja je predmet ugovora;
2) ukupan iznos, rok otplate, broj i iznos mesečne rate kredita,
kamatnu stopu, način obezbečivanja otplate kredita i uslove za raskid ugovora;
3) visinu godišnje kamatne stope i uslove pod kojima se ona može
promeniti;
4) uslove i način otplate kredita pre ugovorenog roka;
5) druge elemente, u skladu sa zakonom.
Davalac potrošačkog kredita ne može potrošaču da zaračuna i naplati
dodatni trošak koji nije utvrčen ugovorom.
10. Kupovina na rate
član 31.
Plačanje kupljenih proizvoda na više mesečnih rata može se ugovoriti
na način i pod uslovima propisanim zakonom.
11. Rasprodaja proizvoda
član 32.
Rasprodaja u smislu ovog zakona jeste prodaja proizvoda sezonskog
karaktera, proizvoda pred istekom roka upotrebe i proizvoda kojima prodavac
samostalno bitno snižava cenu iz komercijalnih razloga.
Proizvod koji je na rasprodaji mora biti označen sa osnovnom cenom i
sa sniženom cenom.
Proizvod čiji je rok upotrebe pred istekom i koji je zbog toga na
rasprodaji mora imati jasno označen datum isteka roka upotrebe.
12. Prodaja proizvoda sa nedostatkom
član 33.
Ako prodavac prodaje proizvod sa nedostatkom, dužan je da taj
proizvod izdvoji od drugih proizvoda, da smanji cenu proizvoda u zavisnosti od vrste i
obima nedostatka i da upozori potrošača na te nedostatke.
Prodavac je dužan da na proizvodu sa nedostatkom istakne jasno i
vidljivo obaveštenje o sniženoj ceni, o nedostatku proizvoda i o isključenju
odgovornosti prodavca za taj nedostatak.
13. Prigovor (reklamacija)
član 34.
Potrošač ima pravo prigovora na kupljeni proizvod ili pruženu uslugu,
za koje se ne izdaje garantni list, zbog nedostataka koji su nastali u roku od šest
meseci od dana kupovine, odnosno izvršene usluge.
Uz prigovor iz stava 1. ovog člana podnosi se račun o kupljenom
proizvodu, odnosno izvršenoj usluzi.
Prigovor se podnosi u prodajnom objektu u kome je proizvod kupljen,
odnosno usluga izvršena, a uz saglasnost potrošača i na drugom mestu koje je za to
odrečeno, licu ovlaščenom za prijem prigovora koje mora biti prisutno na tom mestu
tokom radnog vremena.
Ovlaščeno lice odlučuje o prigovoru istog dana kada je prigovor
podnet, a najkasnije u roku od osam dana od dana podnošenja prigovora.
Prodavac, odnosno davalac usluge je dužan da svojim aktom bliže
utvrdi način i uslove rešavanja prigovora.
član 35.
Ako je prigovor iz člana 34. ovog zakona osnovan zbog nedostatka na
proizvodu, potrošač ima pravo na:
1) zamenu kupljenog proizvoda za nov proizvod, odnosno proizvod
odgovarajuče marke (modela, tipa) ili
2) da mu se vrati iznos plačen za taj proizvod u visini maloprodajne
cene tog proizvoda na dan vračanja ili
3) otklanjanje nedostatka na proizvodu.
Ako je prigovor iz člana 34. ovog zakona osnovan zbog nedostatka u
izvršenju usluge, potrošač ima pravo na:
1) otklanjanje nedostatka ili
2) vračanje plačenog iznosa ili na smanjenje cene srazmerno
nedostatku izvršene usluge.
Ako potrošač pretrpi štetu prouzrokovanu proizvodom sa
nedostatkom, odnosno neizvršenjem usluge ili izvršenjem usluge sa nedostatkom
može da zahteva naknadu štete.
Prava iz stava 1 do 3. ovog člana potrošač može da ostvari pod
uslovom da nedostatak nije nastao njegovom krivicom.
IV. POSEBNI OBLICI ZAŠTITE POTROŠAčA U OBLASTI
USLUGA
1. Obaveza davaoca usluga
član 36.
Davalac usluge je dužan da svoju uslugu ponudi na način kojim
potrošača jasno i nedvosmisleno obaveštava o vrsti i kvalitetu usluge prema
utvrčenoj specifikaciji.
Ako je pored osnovne usluge potrebno izvršiti i dodatnu uslugu,
dodatna usluga se može izvršiti samo uz prethodnu saglasnost potrošača.
U slučaju iz stava 2. ovog člana davalac usluge podnosi izmenjenu
specifikaciju kojom su obuhvačene sve izvršene usluge.
2. Cena usluge
član 37.
Cena usluge mora biti unapred utvrčena na način koji potrošača ne
dovodi u zabludu u pogledu cene usluge.
3. Proizvodi i usluge od opšteg interesa
član 38.
Javna preduzeča, odnosno privredna društva i preduzetnici koji u
skladu sa zakonom obavljaju delatnosti od opšteg interesa, dužna su da svoje
proizvode i usluge pružaju kontinuirano na način kojim se obezbečuje propisani
kvalitet i da redovno obaveštavaju potrošače o svim uslovima isporuke i koriščenja
proizvoda i usluga.
Pravna lica i preduzetnici iz stava 1. ovog člana dužni su da proizvod,
odnosno uslugu, obračunaju potrošaču na osnovu stvarno izvršene isporuke
proizvoda ili izvršene usluge i da upoznaju potrošača sa metodologijom obrazovanja
cena.
član 39.
Zaštita interesa potrošača proizvoda i usluga iz člana 38. ovog zakona
u pogledu cena, tarifa i opštih uslova za isporuku tih proizvoda i usluga obezbečuju
se u skladu sa zakonom.
4. Usluge u turizmu
član 40.
Prava i obaveze potrošača-korisnika usluga u turizmu ostvaruju se u
skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se urečuje obavljanje turističke i
ugostiteljske delatnosti.
5. Vremenski podeljeno koriščenje nekretnine (timesharing)
član 41.
Pravo na vremenski podeljeno koriščenje nekretnine urečuje se
ugovorom koji mora biti u pismenoj formi, na jeziku koji je u službenoj upotrebi u
Republici Srbiji.
Ugovor iz stava 1. ovog člana sadrži naročito:
1) naziv i sedište pravnog lica, odnosno vlasnika koji izdaje
nekretninu i ime i adresu potrošača;
2) tačan opis nekretnine (lokaciju, kategorizaciju, komunalnu
opremljenost i druge podatke vezane za njegovu upotrebu);
3) prava potrošača u pogledu uslova, načina i vremena koriščenja
nakretnine;
4) podatke o stepenu izgračenosti nekretnine i o roku završetka
gradnje, ako u vreme zaključenja ugovora nekretnina nije završena;
5) cenu upotrebe nekretnine;
6) uslove zamene ili prodaje prava na vremenski podeljeno
koriščenje nekretnine, kao i troškove u slučaju da zamenu ili prodaju tog prava
sprovodi trgovac, odnosno lice koje on ovlasti;
7) uslove i način raskida ugovora.
Cena iz stava 2. tačka 5) ovog člana obuhvata cenu koriščenja
nekretnine i sve troškove koje je potrošač dužan da plati u vezi sa koriščenjem te
nekretnine (taksa, održavanje, upotreba zajedničkih prostorija, urečaja i dr.).
član 42.
Potrošač ima pravo da raskine ugovor iz člana 41. ovog zakona
pismenim putem, ako druga ugovorna strana ne poštuje svoje obaveze iz ugovora.
6. Ostale usluge
član 43.
Prava i obaveze potrošača - korisnika ostalih usluga (finansijskih,
zdravstvenih, usluga obrazovanja, prevoza i dr.) ostvaruju se u skladu sa ovim
zakonom i zakonom kojom se urečuje pružanje tih usluga.
V. TIPSKI UGOVORI
član 44.
Tipski ugovor u smislu ovog zakona jeste ugovor koji je bez učešča
potrošača unapred formulisao prodavac, odnosno davalac usluge, zaključujuči
ugovor identičnog sadržaja sa odrečenim brojem ili neograničenim brojem potrošača.
Ugovor iz stava 1. ovog člana može da sadrži i posebne pogodbe
utvrčene izmeču prodavca, odnosno davaoca usluge i potrošača ako se poziva na
opšte uslove odrečene od strane prodavca ili davaoca usluge.
Tipski ugovori obavezuju potrošača ako su mu bili poznati ili morali biti
poznati u času zaključenja ugovora.
U slučaju neslaganja opštih uslova i posebnih pogodbi koje su
utvrčene izmeču prodavca, odnosno davaoca usluge i potrošača važe posebne
pogodbe.
Tipski ugovor mora da bude u pismenoj formi i napisan na jeziku koji
je u službenoj upotrebi u Republici Srbiji.
član 45.
U slučaju da tipski ugovor iz člana 44. ovog zakona sadrži nejasne
odredbe te odredbe tumačiče se u korist potrošača.
VI. INFORMISANJE I OBRAZOVANJE POTROŠAčA
1. Pravo potrošača na informisanje
član 46.
Informacije i podaci o svojstvima proizvoda i usluga ili uslovima
prodaje moraju biti tačne, potpune, osnovane, nedvosmislene, jasne i blagovremene.
Izraz "garancija" ili "garantovano" ili drugi izrazi slične sadržine mogu
se koristiti samo u slučajevima kad su sadržina i uslovi garancije izričito utvrčeni
zakonom ili drugim propisom.
1.1. Oglašavanje
član 47.
Zabranjeno je oglašavanje proizvoda i usluga koje dovodi ili može da
dovede potrošača u zabludu, u skladu sa zakonom.
član 48.
Zabranjeno je oglašavanje kojim se vrši diskriminacija potrošača na
osnovu rase, pola ili nacionalnosti, vreča dostojanstvo, religijska ili politička ubečenja
potrošača, podstiče nasilje ili ponašanje koje je štetno za sigurnost i zdravlje
potrošača ili životnu sredinu, u skladu sa zakonom.
član 49.
Zabranjeno je oglašavanje kojim se ugrožavaju zdravlje, psihički i
moralni razvoj maloletnih lica, u skladu sa zakonom.
član 50.
Zabranjeno je oglašavanje mleka, druge hrane i piča za novoročenčad
i odojčad, kao i pribora za njihovo koriščenje, u skladu sa zakonom.
član 51.
Zabranjeno je oglašavanje alkoholnih piča, duvana i duvanskih
proizvoda, u skladu zakonom.
član 52.
U pogledu uporečujučih, prevarnih i neistinitih oglasnih poruka,
odnosno posebnih uslova oglašavanja i zabrana oglašavanja odrečenih vrsta
proizvoda, primenjuju se odredbe zakona kojim se urečuje oglašavanje.
1.2. Deklaracija
član 53.
Proizvodi namenjeni prometu moraju imati deklaraciju koja sadrži
podatke o proizvočaču, zemlji porekla, uvozniku, dobavljaču, sastavu, količini,
kvalitetu, datumu proizvodnje i roku trajanja, odnosno roku upotrebe, načinu
upotrebe, održavanju ili čuvanju proizvoda i druge podatke, u skladu sa zakonom.
Ako proizvodi u svom sastavu imaju boje, aditive, arome i druge
dodatke, deklaracija tih proizvoda mora da sadrži tačno označenu njihovu količinu, u
skladu sa zakonom.
član 54.
Podaci iz deklaracije o proizvodu koji je stavljen u promet ne mogu se
menjati ili uklanjati.
1.3. Informisanje o svojstvima proizvoda i usluga
član 55.
Potrošač ima pravo da bude informisan na razumljiv način o
svojstvima proizvoda koje kupuje ili uslugama koje koristi, a naročito o: sastavu,
higijenskoj ispravnosti, kvalitetu, ceni, uslovima plačanja, načinu koriščenja i
održavanja proizvoda i opasnostima do kojih može doči prilikom njegove nepravilne
upotrebe.
Informacije iz stava 1. ovog člana sadržane su u tehničkom uputstvu,
uputstvu za upotrebu ili deklaraciji.
član 56.
Tehničko uputstvo, uputstvo za upotrebu i deklaracija moraju da budu
u pismenoj formi i na jeziku koji je u službenoj upotrebi u Republici Srbiji.
2. Pravo potrošača na obrazovanje
član 57.
Potrošači imaju pravo na obrazovanje u cilju sticanja znanja o
pravima, obavezama i načinu ostvarivanja prava neophodnih za pravilan i pouzdan
izbor i koriščenje proizvoda i usluga.
Pravo na obrazovanje potrošača ostvaruje se u obrazovnim
ustanovama (predškolskim ustanovama, školama, fakultetima), udruženjima
potrošača, organizovanjem posebnih kurseva, seminara i savetovanja, u skladu sa
programom nadležnog organa, kao i putem sredstava javnog informisanja (radio,
štampa, televizija i dr.).
VII. NAKNADA ŠTETE
član 58.
Potrošač ima pravo da u slučaju uništenja, gubitka ili oštečenja
proizvoda datog na popravku u garantnom roku traži da mu se isporuči novi proizvod
ili da mu se na ime naknade štete isplati novčana vrednost u visini maloprodajne
cene tog proizvoda na dan vračanja ili da traži popravku oštečenog proizvoda.
U slučaju uništenja, gubitka ili oštečenja proizvoda datog na popravku
po isteku garantnog roka, potrošač ima pravo na naknadu štete u visini stvarne
vrednosti proizvoda, na dan predaje proizvoda na popravku.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana potrošač ostvaruje podnošenjem
zahteva po kome je lice koje je dovelo do uništenja, gubitka ili oštečenja proizvoda,
dužno da postupi u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva.
1. Dokazivanje štete
član 59.
Potrošač je dužan da dokaže štetu koja je nastala usled nedostatka
kupljenog proizvoda ili izvršene usluge ako:
1) proizvod ne odgovara svojoj nameni i ne može da se upotrebljava
na uobičajeni način;
2) je potrošač doveden u zabludu u pogledu datuma proizvodnje i
roka upotrebe;
3) je zbog drugih nedostataka proizvoda ili izvršene usluge potrošaču
prouzrokovana šteta.
Prodavac koji je prouzrokovao štetu potrošaču na način iz stava 1.
ovog člana, dužan je da potrošaču nadoknadi prouzrokovanu štetu.
2. Sudska zaštita
član 60.
Potrošač čije je pravo ili interes povrečen može da podnese zahtev za
naknadu štete pred nadležnim sudom.
Zahtev iz stava 1. ovog člana može da podnese i organizacija za
zaštitu potrošača.
3. Vansudska zaštita
član 61.
Za povrede prava potrošača, odnosno prouzrokovanu štetu male
vrednosti, mogu se obrazovati arbitražna tela za rešavanje sporova potrošača u
okviru lokalne samouprave ili komore za rešavanje sporova potrošača, u skladu sa
zakonom.
4. Merodavno pravo
član 62.
Kod ugovora o prodaji proizvoda namenjenih potrošačima u kojima je
jedna od ugovornih strana strani državljanin, u slučaju spora merodavno pravo je ono
koje su ugovorne strane izabrale.
Ako ugovorne strane nisu izabrale merodavno pravo iz stava 1. ovog
člana, primenjuje se pravo države prodavca na čijoj teritoriji je ugovor zaključen,
ukoliko okolnosti slučaja ne upučuju na neko drugo pravo.
Pravila iz st. 1. i 2. ovog člana odnose se i na ugovore o pružanju
usluga u kojima je jedna od ugovornih strana strani državljanin.
VIII. NACIONALNI PROGRAM I SUBJEKTI ZA ZAŠTITU
1. Nacionalni program zaštite potrošača
član 63.
Nacionalni program zaštite potrošača (u daljem tekstu: Nacionalni
program) sadrži dugoročne ciljeve zaštite potrošača u Republici Srbiji, način
ostvarivanja tih ciljeva, dugoročne mere zaštite potrošača, načine obrazovanja i
informisanja potrošača, podsticajne mere u oblasti potrošnje i druge elemente od
značaja za ostvarivanje prava potrošača.
Nacionalni program se usklačuje sa strategijom razvoja Republike
Srbije i strategijom razvoja trgovine Republike Srbije.
Vlada Republike Srbije ( u daljem tekstu: Vlada) na predlog
ministarstva nadležnog za poslove trgovine (u daljem tekstu: Ministarstvo) donosi
Nacionalni program, za period od najmanje pet godina.
Realizacija Nacionalnog programa vrši se godišnjim programima
zaštite potrošača koje donosi Ministarstvo.
2. Nadležnost Ministarstva
član 64.
Poslovi zaštite potrošača utvrčeni ovim zakonom obavljaju se u
Ministarstvu, u saradnji sa drugim organima i organizacijama.
Ministarstvo, u oblasti zaštite potrošača, obavlja sledeče poslove:
1) predlaže donošenje Nacionalnog programa i donosi godišnje
programe zaštite potrošača;
2) proučava i daje predloge za pravno urečivanje pitanja koja se
odnose na potrošače, kao i primenjivanje zakona i drugih propisa koji se tiču
potrošača;
3) prati tehnološki, privredni i pravni razvoj u sektoru potrošnje;
4) prati sprovočenje tipskih ugovora sa stanovišta postojanja odredbi
ugovora kojima se narušavaju prava potrošača;
5) prati i ocenjuje da li u oglasnoj poruci ima elemenata zloupotrebe;
6) proučava i daje predloge za načine i oblike obrazovanja potrošača;
7) održava kontakte sa potrošačima;
saračuje sa odgovarajučim telima u republikama i opštinama;
9) saračuje sa udruženjima, organizacijama potrošača i sredstvima
javnog informisanja u zemlji;
10) saračuje sa mečunarodnim institucijama i organizacijama koje se
bave zaštitom potrošača.
3. Savet za zaštitu potrošača
član 65.
U Ministarstvu obrazuje se Savet ministra za zaštitu potrošača (u
daljem tekstu: Savet), kao savetodavno- konsultativno telo.
Savetom rukovodi ministar nadležan za poslove trgovine, a članovi
Saveta mogu biti istakuti naučnici i stručnjaci iz te oblasti, kao i predstavnici
organizacija potrošača.
4. Zaštita potrošača u lokalnoj samoupravi
član 66.
Zaštita potrošača u lokalnoj samoupravi obezbečuje se obrazovanjem
arbitražnih tela za rešavanje sporova izmeču potrošača i prodavaca, odnosno
davaoca usluga i na drugi način, u skladu sa zakonom.
5. Organizacije potrošača
član 67.
Radi zaštite svojih prava i interesa, potrošači mogu osnivati udruženja,
pokrete, centre, saveze i druge oblike udruživanja potrošača (u daljem tekstu:
organizacije potrošača), u skladu sa zakonom.
Organizacije potrošača dostavljaju Ministarstvu obaveštenje o
osnivanju i upisu u odgovarajuči registar.
Ministarstvo vodi evidenciju organizacija potrošača.
- 18 -
Ministar nadležan za poslove trgovine propisuje sadržinu evidencije iz
stava 3. ovog člana.
član 68.
Organizacije potrošača:
1) obezbečuju zaštitu pojedinačnih i zajedničkih interesa potrošača;
2) pružaju potrošačima informacije, savete i drugu vrstu pomoči za
ostvarivanje njihovih prava;
3) organizuju obrazovanje potrošača;
4) obaveštavaju potrošače o cenama, kvalitetu, kontroli i sigurnosti
proizvoda i usluga na tržištu;
5) sprovode nezavisnu kontrolu kvaliteta i sigurnosti ponučenih
proizvoda, odnosno usluga;
6) podnose prijave nadležnim državnim organima sa dokazima o
proizvodima ili uslugama koji ne odgovaraju propisanom kvalitetu i drugim
propisanim uslovima;
7) obaveštavaju potrošače o mogučnostima vansudskog rešavanja
sporova;
podnose tužbu nadležnom sudu radi zaštite prava potrošača;
9) učestvuju u radu nadležnog organa kad se razmatraju pitanja koja
se odnose na potrošače;
10) ostvaruju saradnju sa odgovarajučim organima i organizacijama u
zemlji i inostranstvu.
6. Finansiranje aktivnosti organizacija potrošača
član 69.
Sredstva za rad organizacija potrošača obezbečuju se iz:
1) članarine, kotizacije za organizovanje simpozijuma, savetovanja,
seminara i drugih oblika širenja potrošačke kulture;
2) delatnosti iz oblasti potrošačkog informisanja i promovisanja svojih
aktivnosti;
3) sponzorstva i donatorstva;
4) naknade za izvršene stručne poslove;
5) dobrovoljnih priloga i pomoči organa, organizacija ili lica;
6) drugih izvora u skladu sa zakonom.
član 70.
Organizacije potrošača ne mogu primati bespovratna sredstva od
proizvočača i prodavca ili njihovih asocijacija, kao i od drugih organizacija ukoliko bi
time bila ograničena njihova samostalnost i princip rada.
IX. NADZOR
1. Inspekcijski nadzor
član 71.
Nadzor nad primenom ovog zakona vrši Ministarstvo.
Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko tržišnih inspektora i
turističkih inspektora.
Inspekcijski nadzor vrši i ministarstvo nadležno za poslove zdravlja,
ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva,
ministarstvo nadležno za poslove energetike, ministarstvo nadležno za poslove
saobračaja, telekomunikacija, planiranja i gračevinarstva i ministarstvo nadležno za
poslove zaštite životne sredine.
Ministarstva iz stava 3. ovog člana inspekcijski nadzor obavljaju preko
inspektora nadležnih za vršenje inspekcijskog nadzora u odgovarajučoj oblasti, u
skladu sa zakonom.
član 72.
Inspekcijski nadzor vrše i nadležni organi lokalne samouprave preko
komunalnih inspektora, u skladu sa zakonom.
2. Prava i obaveze inspektora
član 73.
U vršenju inspekcijskog nadzora nadležni inspektor ima sva prava,
dužnosti i ovlaščenja koja su propisana ovim zakonom i zakonima kojima se urečuje
inspekcijski nadzor u oblastima iz člana 71. st. 2. i 3. ovog zakona.
3. Ovlaščenja nadležnog inspektora
član 74.
Ako nadležni inspektor u vršenju nadzora utvrdi da je prodavac odbio
da postupi po osnovanom prigovoru potrošača da proizvod sa nedostatkom zameni
novim proizvodom ili proizvodom odgovarajuče marke (modela, tipa) ili da vrati iznos
plačen za taj proizvod u visini cene tog proizvoda na dan vračanja ili da otkloni
nedostatak na proizvodu, doneče rešenje kojim če prodavcu naložiti da ispuni zahtev
potrošača, odrediti način ispunjenja zahteva i rok za postupanje, koji ne može biti
duži od 30 dana od dana kada je rešenje postalo konačno.
Na način iz stava 1. ovog člana nadležni inspektor postupa i kada
prodavac ili proizvočač ne ispunjava uslove iz garantnog lista u skladu sa ovim
zakonom i posebnim propisom.
član 75.
Nadležni inspektor u vršenju nadzora proverava da li prodavac ili
davalac usluga:
1) vrši prodaju proizvoda ili pruža usluge koje nisu sigurne po život i
zdravlje potrošača i životnu sredinu;
2) vrši prodaju proizvoda ili pruža usluge zdravstveno ili higijenski
neispravnih proizvoda, proizvoda kojima je istekao rok upotrebe, kao i proizvoda koji
nisu deklarisani na propisan način;
3) vrši prodaju proizvoda u ambalaži štetnoj po zdravlje potrošača ili
životnu sredinu, odnosno ako je pakovanje i prepakivanje proizvoda učinjeno na
način kojim nije obezbečeno očuvanje zdravstvene i higijenske ispravnosti i kvalitet
proizvoda;
4) vrši prodaju igračaka i drugih proizvoda namenjenih deci ako su
napravljeni od materijala koji mogu štetno delovati na zdravlje dece ili ti proizvodi ne
sadrže vidno upozorenje o opasnostima pri koriščenju, odnosno ograničenju
koriščenja;
5) vrši prodaju proizvoda za koje nije obezbedio odgovarajuču
dokumentaciju (garantni list, sertifikat, tehničko uputstvo i uputstvo za koriščenje,
isprave o poreklu), rezervne delove, kontinuirani tehnički servis, odnosno održavanje
i popravku, u skladu sa ovim zakonom;
6) vrši prodaju proizvoda sa nedostatkom koji nisu obeleženi na
propisan način;
7) vrši prodaju proizvoda koji nemaju deklaraciju ili deklaracija ne
sadrži propisane podatke.
Ako nadležni inspektor utvrdi nedostatke iz stava 1. ovog člana
doneče rešenje kojim če odrediti rok u kome je prodavac ili davalac usluga dužan da
otkloni utvrčeni nedostatak.
Ako prodavac ili davalac usluga ne otkloni utvrčeni nedostatak u roku
koji je odrečen u rešenju inspektora, inspektor če doneti rešenje o zabrani prodaje
proizvoda, odnosno pružanja usluga.
Zabrana iz stava 3. ovog člana traje do otklanjanja nedostataka zbog
kojih je ta mera izrečena rešenjem nadležnog inspektora.
član 76.
Protiv rešenja iz člana 74. i člana 75. st. 2. i 3. ovog zakona može se
izjaviti žalba u roku od osam dana, nadležnom drugostepenom organu.
Žalba iz stava 1. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.
X. KAZNENE ODREDBE
1. Privredni prestupi
član 77.
Novčanom kaznom u iznosu od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniče
se za privredni prestup pravno lice ako:
1) vrši prodaju proizvoda ili pruža usluge koje nisu sigurne po život i
zdravlje potrošača i životnu sredinu, odnosno proizvodi i usluge ne odgovaraju
zdravstvenim, higijenskim, kvalitativnim, ekološkim i drugim uslovima u skladu sa
zakonom, važečim standardima, tehničkim i drugim propisima (član 5);
2) vrši prodaju zdravstveno ili higijenski neispravnih proizvoda ili
proizvoda kojima je istekao rok upotrebe (član 6);
3) vrši prodaju proizvoda u ambalaži štetnoj po zdravlje potrošača ili
životnu sredinu, odnosno ako pakuje i prepakuje proizvode na način kojim nije
obezbečeno očuvanje zdravstvene i higijenske ispravnosti i kvalitet proizvoda (član
7);
4) vrši prodaju igračaka i drugih proizvoda namenjenih deci ako su
napravljeni od materijala koji mogu štetno delovati na zdravlje dece ili ti proizvodi ne
sadrže vidno upozerenje o opasnostima pri koriščenju, odnosno ograničenju
koriščenja (član 8. st. 2. i 3);
5) vrši prodaju proizvoda koji je rezultat genetskog inženjeringa ili u
svom sastavu ima genetski modifikovane komponente, bez oznake takvog porekla
(član 10);
6) ako ne vrši prodaju proizvoda, odnosno pružanje usluga pod
jednakim uslovima, odnosno vrši diskriminaciju potrošača u pogledu vrste, kvaliteta,
cene proizvoda i usluga ili količine proizvoda, kao i uslova za isporuku kupljenih
proizvoda, odnosno pružanje usluga potrošaču ( član 12. stav 1. i član 16. tačka 3);
7) vrši prodaju proizvoda za koje nije obezbedio prateču
dokumentaciju (garantni list, sertifikat, tehničko uputstvo i uputstvo za koriščenje,
dokaz o poreklu proizvoda i dr.), rezervne delove, kontinuirani tehnički servis,
odnosno održavanje i popravku na način utvrčen ovim zakonom ( član 13, član 15.
tač. 5) i 7), čl. 21. i 23);
uslovljava prodaju proizvoda ili pružanje usluga prodajom drugih
proizvoda ili pružanjem drugih usluga (član 16. tačka 2);
9) ako ne istakne obaveštenje o ceni na način iz člana 17. stav 2;
10) proda proizvod na osnovu uzorka ili modela koji nije istovetan
uzorku ili modelu (član 25. stav 2);
11) zaračuna i naplati potrošaču dodatni trošak koji nije naveden u
ugovoru o potrošačkom kreditu (član 30. stav 2);
12) prilikom prodaje na rate ne poštuje ugovorenu dinamiku naplate
(član 31);
13) vrši prodaju proizvoda koji nemaju deklaraciju ili deklaracija ne
sadrži propisane podatke, odnosno menja ili uklanja podatke iz deklaracije proizvoda
(čl. 53. i 54).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniče se novčanom
kaznom od 20.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
2. Prekršaji
član 78.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniče se za
prekršaj pravno lice ako:
1) ne istakne jasno i vidljivo posebne uslove koje odobrava pojedinim
grupama potrošača (član 12. stav 2);
2) proizvode ne izloži za prodaju, ne učini ih dostupnim potrošaču i
ne omoguči merenje proizvoda kada to zahteva vrsta i način prodaje odrečenog
proizvoda (član 13. stav 1);
3) rezervisane proizvode i proizvode koji su plačeni, a nalaze se u
prodajnom objektu, ne izdvoji i posebno obeleži i ako posebno ne označi rok važenja
rezervacije, odnosno preuzimanja ili isporuke i ako se ne pridržava propisanog roka
važenja rezervacije, odnosno roka isporuke (član 14);
4) ne obezbedi potrošaču proizvod u tačnoj meri ili količini ili mu ne
omoguči da proveri tu tačnost (član 15. tačka 1);
5) ne obezbedi potrošaču količinu proizvoda koju potrošač traži, ako
je ta količina na raspolaganju (član 15. tačka 2);
6) potrošaču pri kupovini ne obezbedi proizvode i usluge u
ugovorenom roku, a ako rok nije ugovoren u primerenom, odnosno propisanom roku
(član 15. tačka 6);
7) odbije da potrošaču proda proizvod koji je izložen ili na drugi način
pripremljen za prodaju ili odbije pružanje usluge koja se može obaviti ukoliko to nije u
suprotnosti sa drugim propisom ili opšteprihvačenim poslovnim običajima (član 16.
tačka 1);
ne obavesti potrošača o važečoj ceni proizvoda i usluga, odnosno
istakne obaveštenje o ceni proizvoda i usluga kojim se potrošač dovodi u zabludu i
stiče pogrešan utisak o ceni proizvoda i usluga (član 17. stav 1. i član 18);
9) ne obezbedi pogodan materijal za pakovanje u skladu sa prirodom
proizvoda, pri merenju proizvoda koristi materijal za pakovanje koji bitno utiče na
neto masu proizvoda ili odbije zahtev potrošača da mu posebno upakuje proizvod ili
posebno pakovanje učinjeno po zahtevu kupca naplati više od iznosa prodajne cene
materijala za pakovanje (član 19);
10) za kupljeni proizvod ili izvršenu uslugu ne izda potrošaču račun
propisane sadržine (član 20);
11) ne obezbedi potrošaču isporuku proizvoda veče težine i večeg
obima na način iz člana 22. stav 1. ovog zakona;
12) u kataloškoj ponudi ne istakne obaveštenje iz člana 24. stav 2.
ovog zakona;
13) naplati proizvod potrošaču pre isteka roka u kojem potrošač ima
pravo da isproba proizvod i otkaže ugovor (član 26. stav 4);
14) u ponudi proizvoda i usluga elektronskim sredstvima ne navede
sve bitne elemente iz člana 27. stav 1. ovog zakona;
15) nudi proizvode ili usluge potrošaču izvan svojih poslovnih
prostorija, putem kataloga, prezentacijom uzorka ili modela, pokazivanjem proizvoda
radi obaveštavanja o njegovim svojstvima, ponudom proizvoda ili usluga
elektronskim sredstvima i na drugi način kojim se proizvod ili usluga nudi na adresi
potrošača, bez prethodne saglasnosti potrošača (član 28);
16) vrši rasprodaju proizvoda koja nije označena cenom koja je
stvarno postojala pre rasprodaje i sniženom cenom u odnosu na tu cenu, kao i bez
istaknutog datuma krajnjeg roka upotrebe robe (član 32);
17) proizvod sa nedostatkom ne izdvoji od drugih proizvoda, ne smanji
cenu u zavisnosti od nedostatka i ne upozori potrošača u čemu je nedostatak (član
33. stav 1);
18) na proizvodu sa nedostatkom ne istakne jasno i vidljivo
obaveštenje iz člana 33. stav 2. ovog zakona;
19) ne omoguči potrošaču da uloži prigovor u prodajnom objektu u
kome je proizvod kupljen, odnosno u kome je usluga pružena ili na drugom mestu
koje je za to odrečeno ili ako prigovor ne uzme u postupak i po njemu ne donese
odluku na način i u rokovima, propisanim ovim zakonom (čl. 34. i 35);
20) daje netačne, nepotpune, neosnovane, nejasne ili dvosmislene
informacije o činjenicama predvičenim ovim zakonom ili ako izraze "garancija" ili
"garantovano" ili druge izraze slične sadržine koristi protivno uslovima propisanim
zakonom ili drugim propisom (član 46).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniče se novčanom kaznom u
iznosu od 20.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniče se novčanom kaznom u
iznosu od 100.000 do 500.000 dinara i preduzetnik.
član 79.
Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniče se za
prekršaj preduzetnik ako:
1) vrši prodaju proizvoda ili pruža usluge koje nisu sigurne po život i
zdravlje potrošača i životnu sredinu, odnosno proizvodi i usluge ne odgovaraju
zdravstvenim, higijenskim, kvalitativnim, ekološkim i drugim uslovima u skladu sa
zakonom, važečim standardima, tehničkim i drugim propisima (član 5);
2) vrši prodaju zdravstveno ili higijenski neispravnih proizvoda ili
proizvoda kojima je istekao rok upotrebe (član 6);
3) vrši prodaju proizvoda u ambalaži štetnoj po zdravlje potrošača ili
životnu sredinu, odnosno ako pakuje i prepakuje proizvode na način kojim nije
obezbečeno očuvanje zdravstvene i higijenske ispravnosti i kvalitet proizvoda (član
7);
4) vrši prodaju igračaka i drugih proizvoda namenjenih deci ako su
napravljeni od materijala koji mogu štetno delovati na zdravlje dece ili ti proizvodi ne
sadrže vidno upozorenje o opasnostima pri koriščenju, odnosno ograničenju
koriščenja (član 8. st. 2. i 3);
5) vrši prodaju proizvoda koji je rezultat genetskog inženjeringa ili u
svom sastavu ima genetski modifikovane komponente, bez oznake takvog porekla
(član 10);
6) ne vrši prodaju proizvoda, odnosno pružanje usluga pod jednakim
uslovima, odnosno vrši diskriminaciju potrošača u pogledu vrste, kvaliteta, cene
proizvoda i usluga ili količine proizvoda, kao i uslova za isporuku kupljenih proizvoda,
odnosno pružanje usluga potrošaču (član 12. stav 1. i član 16. tačka 3);
7) vrši prodaju proizvoda za koje nije obezbedio prateču
dokumentaciju (garantni list, sertifikat, tehničko uputstvo i uputstvo za koriščenje,
dokaz o poreklu proizvoda i dr.), rezervne delove, kontinuirani tehnički servis,
odnosno održavanje i popravku na način utvrčen ovim zakonom (član 13, član 15.
tač. 5) i 7), čl. 21. i 23);
uslovljava prodaju proizvoda ili pružanje usluga prodajom drugih
proizvoda ili pružanjem drugih usluga (član 16. tačka 2);
9) ako ne istakne obaveštenje o ceni na način iz člana 17. stav 2;
10) proda proizvod na osnovu uzorka ili modela koji nije istovetan
uzorku ili modelu (član 25. stav 2);
11) zaračuna i naplati potrošaču dodatni trošak koji nije naveden u
ugovoru o potrošačkom kreditu (član 30. stav 2);
12) prilikom prodaje na rate ne poštuje ugovorenu dinamiku naplate
(član 31);
13) vrši prodaju proizvoda koji nemaju deklaraciju ili deklaracija ne
sadrži propisane podatke, odnosno menja ili uklanja podatke iz deklaracije proizvoda
(čl. 53. i 54).
XI. ZAVRŠNE ODREDBE
član 80.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o
zaštiti potrošača ("Službeni list SRJ ", broj 37/02).
član 81.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u
"Službenom glasniku Republike Srbije".
